Марко Краљевић и Михна Костуранин 0001    Обједује Краљевићу Марко 0002    И ш њиме је стара мати своја. 0003    У то Марку двије књиге дошле: 0004    Једна му је цара честитога, 0005    Друга му је Костуранин-Михне. 0006    Када их је пролегао Марко, 0007    Љуто ти ми уздахнуо бјеше. 0008    Говори му стара мати своја: 0009    ”Откле ти су танке књиге, синко? 0010    И прије ти су књиге доходиле, 0011    Али на ње н’јеси уздисао.” 0012    Тада Марко мајци одговара: 0013    ”Једна ми је цара великога, 0014    Овако ми у њој напишује: 0015    ” ”Дођи мене ти дворити, Марко! 0016    Ере мислим поћи на Арапе; 0017    Учин’ ћу те ја пашом прид војском.” ” 0018    Друга ми је Костуранин-Михне 0019    И ово ми у њој напишује: 0020    ” ”Ово ми су гласи допаднули, 0021    Да ћеш отит дворит цара, Марко! 0022    Ако пођеш дворит цара, Марко, 0023    Имам теби опалити дворе 0024    И одвестит љуби за робињу.” ” 0025    Зато што ћу учинити мајко?” 0026    На то њему одговара мајка: 0027    ”Пођи, синко, дворит св’јетла цара, 0028    Ако т’ Михна и опали дворе, 0029    Цар ће теби друге оградити.” 0030    И он пође дворит св’јетла цара 0031    И посла га с војском на Арапе. 0032    Добра му је срећа прискочила, 0033    Ер је Марко добио Арапе. 0034    И када се вратише с Арапа, 0035    Сусретоше до два мала дрва: 0036    Једно дрво б’јели барјак носи, 0037    Друго дрво црни барјак носи. 0038    Које дрво б’јели барјак носи, 0039    На муштулук цару честитому, 0040    Да му је Марко добио Арапе. 0041    Које дрво црни барјак носи, 0042    Носи кадер Марку Краљевићу, 0043    Да му је Михна опалио дворе 0044    И одвео љуби за робињу. 0045    Поче цвилит Краљевићу Марко. 0046    Говори му он честити царе: 0047    ”Што ми цвилиш, слуго Краљевићу?” 0048    Али њему Марко одговара: 0049    ”Невоља ми је, драги господару! 0050    Михна ми је опалио дворе 0051    И одвео љуби за робињу.” 0052    На то њему царе одговара: 0053    ”Немој цвилит, Краљевићу Марко! 0054    Дат ћу теби велике хараче 0055    Од мојега б’јела Цариграда, 0056    Арменије и Караменије, 0057    И од л’јепе земље Каравлашке, 0058    Арбаније до б’јела Камена, 0059    То ћеш опе ти заградит дворе, 0060    А у мене је доста робињица, 0061    Хоћу тебе оженити љепшом.” 0062    Али цару Марко одговара: 0063    ”Што ће мени велици харачи? 0064    То су тешке сузе сиромашке. 0065    Што ли ми ће твоје робињице, 0066    Када мени закон не доноси, 0067    Да се могу оженити другом, 0068    Докле ми је прва у животу? 0069    Нег те молим, царе господару! 0070    Да’ ми мени триста јањичара 0071    И пред њима побратима мога, 0072    Којино је јањичарски ага. 0073    Поћ ћу узет тврда Костур-града.” 0074    Али њему царе говораше: 0075    ”Муч не лудуј, Краљевићу Марко! 0076    Под њиме сам стао три године, 0077    Не могох му ни видјети врата, 0078    Нег ли узет тврда Костур-града.” 0079    Опет цару Марко говораше: 0080    ”Дај ми, царе, триста јањичара, 0081    Ја ћу узет тврда Костур-града.” 0082    Од мање се цару не могаше, 0083    Нег му даде триста јањичара. 0084    Кад се Марко ш њима упутио, 0085    Побратиму свому говорио: 0086    ”Могу ли се у вас поуздати, 0087    Да чините, што вам будем р’ијети? 0088    Обуците влашке бјелачине, 0089    Под бјелаче корде припашите, 0090    А у руке оштре косјериће. 0091    И пођите ка Костуру граду 0092    И онђере надницу иштите. 0093    Годите се, ма не погађа’те, 0094    Сваки ишти на дан дукат златан. 0095    Гонит вас ће врли Костурани, 0096    А ви њима л’јепо говорите, 0097    ” ”Мајстор нам се Баша поболио 0098    Зато вам га отит не можемо, 0099    А у Костуру није калуђера, 0100    Нег у Михне тест’јер испита’те, 0101    Да пођете до у Свету Гору 0102    Довестити оца калуђера, 0103    Ки ће мајстор-Башу самирити, 0104    Наћ ћете ме ви у Светој Гори!” ” 0105    Како је реко, тако су учинили, 0106    И у Михне тест’јер испиташе, 0107    Да отиду до у Свету Гору, 0108    Довестити црна калуђера. 0109    Туј нађоше Марка Краљевића, 0110    Чудну ти је доламу скројио: 0111    Три аршина око коња пала. 0112    Л’јепо ти му име надједоше, 0113    Л’јепо име старац Мердарине. 0114    И пођоше ка Костуру граду. 0115    Мајстор им је Башу самирио, 0116    А пака је њима говорио: 0117    ”Поћ ћу амо у Михне на дворе, 0118    Једа мени што за душу даде!” 0119    И отиде у Михне на дворе. 0120    Видјела га љуби Краљевића, 0121    Тер је Михни она говорила: 0122    ”За двором ти је црни калуђере.” 0123    Скочило је тридес Костурана, 0124    Да га приме с врана коња свога, 0125    Ал калуђер њима говораше: 0126    ”Не тич’те ме, мила дјети моја! 0127    Ер ме јадно њешто кости боле 0128    Јашућ пуста коња Краљевића.” 0129    У б’јеле га дворе уведоше, 0130    За трпезу л’јепо поставише. 0131    Поче цвилит љуби Краљевића, 0132    Али јој Михна даде заушницу: 0133    ”Што ме кобиш, искобила главу!” ” 0134    ” ”Не кобим те, драги господару! 0135    Него познам коња Краљевића, 0136    Не знам, ком је смрти погинуо.” ” 0137    Тада Михна вели калуђеру: 0138    ”Откуда ти коњиц Краљевића?” 0139    Ал калуђер Михни одговара: 0140    ”Марко је био с царом на Арапим, 0141    Арапи га изранише љуто. 0142    Сусретох га зеленом планином, 0143    Ту сам јадна Марка самирио. 0144    За душу ми је коња оставио 0145    И буздохан у седлу од коња, 0146    И његово копје од мејдана, 0147    И његову демишкију корду. 0148    Сретоше ме охоли Латини, 0149    Под силу ми корду уграбише. 0150    Јоштера су мени говорили: 0151    ” ”Што ће теби корда, калуђере?” ” 0152    Када га је Михна разумио, 0153    Тад дозивље љуби Краљевића: 0154    ”На ти ове кључе од сандука, 0155    Пођ донеси сто дуката златних 0156    Тер их пода’ оцу калуђеру 0157    За муштулук Краљевића Марка.” 0158    А када се Марко понапио, 0159    Тадар вели Костуранин-Михни: 0160    ”Је ли тест’јер, Михна господару! 0161    Да поиграм лако калуђерски, 0162    Што сам јоштер ђаком научио?” 0163    Али њему Михна одговара: 0164    ”Тест’јер ти је, црни калуђере!” 0165    Поче играт лако калуђерски, 0166    Ал пенџери из темеља крећу. 0167    Говорило тридес Костурана: 0168    ”Чудна ти је лака игра ова, 0169    Кад се пенџери из темеља крећу!” 0170    Говорио Костуранин Михна: 0171    ”Калуђере, да те бор убије! 0172    Зашто на те мантију обуче? 0173    Голем ти би био у теби јунак, 0174    Како да је други Краљевићу.” 0175    На то њему Марко одговара: 0176    ”Реко си је Костуранин-Михне! 0177    Ово теби Краљевићу Марка! 0178    Него стави ти на сабљу руку, 0179    Да не речеш, да ти је пријевара.” 0180    Када га је Михна разумио, 0181    Пође узет своју оштру корду. 0182    Када Марко Михну удараше, 0183    Испод корде живи огањ скаче. 0184    Куда Михна Марка удараше, 0185    Свуда црна крвца протјецаше. 0186    Ал долеће од планина вила, 0187    Тере сједе Марку на рамена 0188    И она му поче говорити: 0189    ”А не знаш ли, Краљевићу Марко! 0190    Да је Михна каменит до паса? 0191    Нег се хити Михни брзијех нога.” 0192    Када је Марко вилу разумио, 0193    Он се хити Михни брзијех нога, 0194    Подс’јече му ноге под кољена. 0195    Рањен паде Михна на земљицу, 0196    А пак му је одјсекао главу, 0197    Пак пос’јече тридес Костурана, 0198    Огњем Михни опалио дворе. 0199    Тако узе тврда Костур-града.